suptropia     klima     zaštita     domaća galerija     adrese i literatura     drveće i grmlje     voće

juke    agave  

                   SUKULENTE

   Postoji dosta definicija sukulenti(sočnica), ali ako bi smo izvukli suštinu, uprošćeno bi se moglo reći, da su to biljke koje imaju pojedine organe ili čitavo stablo transformisano i specijalizovano za čuvanje rezervi vode. I dok je za neke od njih (npr.kaktuse), lako reći da apsolutno odgovaraju tom opisu, oko nekih se vode stalne polemike da li su zaista i u kolikoj meri sukulentne. Konkretno, juke neki autori ne računaju uopšte u ovu grupu, a svi se, uglavnom, slažu da one nisu preterano sukulentne. S druge strane, biljke kao što su lijander(Nerium oleander) i neki eukaliptusi imaju izvesnu sposobnost čuvanja rezervi vode u listovima, ali ih niko ne ubraja u ovu grupu. Kako god, neke od njih pokazuju u većoj ili manjoj meri otpornost ka mrazu (mada ne toliko ka vlagi i mrazu, zajedno) i samim time ih je moguće gajiti i u kontinentalnoj klimi, naravno, uz poštovanje izvesnih uslova. Tačno je da balkansko poluostrvo nema takvu količinu padavina u jesen i zimi kao npr.Zapadna Evropa, ali i to je sasvim dovoljno, da, u kombinaciji sa mrazom, nanese ozbiljna oštećenja ovim biljkama. Zato je potrebno saditi ih na vodopropustljivom, peskovitom zemljištu, a nije loše, u slučaju manje otpornih biljaka, i malo ih izdići u odnosu na ostatak zemljišta (da bi se voda bolje slivala). Mnoge od njih, takođe, imaju mali koren tako da se mogu zadovoljiti  i sa malo zemlje u kakvoj pukotini u steni ili kamenom zidu. Ponavljam još jednom ono što je naglašeno na strani zaštita: NIKAD NE MALČIRAJTE SUKULENTE. To je zbog toga, što bi ste im u suprotnom onemogućili isparavanje suvišne vode, a to bi dovelo do truljenja korena, koji je ionako dovoljno jak da se izbori sa našim zimama. Neke su i autohtone na našem području (neki pripadici rodova Sedum i Sempervivum).

   Posebno hvala/Thanx upućujem Benny Moeller Jensen-u, sa čijeg sam sajta (posvećenog otpornim sukulentama) "pokupio" dosta korisnih informacija na ovu temu, a posebno na pomoći u identifikaciji jednog primerka juke iz Niša.

Juke

   Bilke koje pripadaju ovom rodu (Yucca) potiču isključivo sa američkog kontinenta. Postoji oko osamdesetak vrsta, od kojih se za nekih pedesetak može reći da imaju određenu otpornost ka niskim temperaturama. Sreću se od jugozapadne Kanade, preko čitavog zapada SAD i dalje na jug kroz čitav Meksiko, sve do tropskih područja Srednje Amerike i malo na istok, na Karibima. Neke od njih rastu i na jugoistoku SAD, sve do priobalnih područja Severne Karoline. Ovaj rod je dugo svrstavan u porodicu Liliaceae (pa čak i danas se mogu naći članci u kojima se pominje pod ovom porodicom) sve do 1934. kad ih je Džon Hačinson(John Hutchison) svrstao u novoformiranu porodicu Agavaceae. Kasnijim genetičkim istraživanjima je potvrđena ispravnost ovog postupka. Glavna odlika su im jaki kožasti listovi (kod nekih vrsta se završavaju bodljom,kao kod agava), sposobni da delimično sačuvaju rezerve vode, koji su skupljeni u rozete. Sve su polikarpne, što znači da mogu cvetati više puta u životu (za razliku od srodnih im agava koje su monokarpne), sem jedne vrste, Y.whipplei (u novije vreme izdvojena u poseban rod sa samo jednom vrstom-Hesperoyucca whipplei), koja posle cvetanja odumire. Cvetovi se nalaze na visokoj (ponekad i više od 2m) dršci koja raste iz sredine biljke. Postoji vrlo specifičan način oprašivanja. Naime, iako su cvetovi dvopolni, biljke su samosterilne, tako da su potrebne makar dve biljke za oplodnju. Kod onih gajenih van američkog kontinenta, oprašivanje se mora obaviti veštački, tj.ručno , jer se one u prirodi oprašuju pomoću leptira-moljaca iz  rodova Tegitigula i Parategiticula, koji žive u vrsti simbioze sa jukom, pri čemu su obe strane prilično zavisne jedna od druge u pogledu opstanka. Jukama su potrebni ovi insekti da bi se izvršilo oprašivanje. S druge strane, larve moljaca, koje se izlegaju iz jaja položenih na same oplođene tučkove, se kasnije hrane semenom.  I dok su juke u stanju da se razmnožavaju i vegetativnim putem, moljci siključivo zavise od cvetanja, sa kojim moraju biti strogo sinhronizovani. Cvetanje se vrlo često uopšte ne dešava za vreme vrlo sušnih godina, tako da se tada larve hiberniraju u satdijumu lutke pod zemljom, čekajući povoljan period da se razviju u leptira i iskoriste cvetanje. Ranije se verovalo da samo 3 vrste moljaca oprašuju sve juke, ali se danas zna da gotovo savaka vrsta juke ima svoju odgovarajuću vrstu moljca. U prirodi postoje mnogi međuvrsni i unutarvrsni spontani hibridi, a postoji i izvestan broj kultivara,od koji poneki imaju varijegatno lišće. Često je kod hibrida vrlo teško odrediti sa sigurnošću između kojih je vrsta nastalo ukrštanje, pogotovu kada se radi o kompleksnim hibridima. Krajem 19. u  Italiji su, prvo Karl Šprenger(Carl Sprenger), a nešto kasnije i Vili Miler(Willy Moeller), stvarali hibride između Y.aloifolia, Y.gloriosa, Y.recurvifolia, Y.flaccida i Y.filamentosa. Dosta tih hibrida je sigurno donešeno na jadransko primorje (pored onih koje su pomorci donosili direktno iz Amerike). Budući da je odavde najčešće snabdevana unutrašnjost egzotičnim biljkama, vrlo je verovatno da je većina juka koje se mogu sresti u kontinentalnim područjima ex-YU, hibridnog porekla. Mnoge juke se tradicionalno koriste u kulturi američkih domorodaca za lekovite pripravke i za jelo, od fermentisanih plodova se spravljaju alkoholna pića, a listovi služe i za prvljenje tkanina, pletenje korpi, pa čak i pokrivanje krovova.

   Ovde su na dve strane juke grupisane prema spoljnom izgledu (konkretno, prema visini), a ne prema srodnosti. U datu visinu nije uračunata visina cvetne drške. Za sve važe iste sledeće stavke i neću ih davati pojedinačno: 5.Neutralno, alkalno; 6.Normalno.

Niske juke                                                                Visoke juke

Agave

   Rod agava (Agave), iz istoimene porodice je prvi opisao i taksonomski odredio prvu vrstu (Agave americana), Karl Line, 1753. Naziv roda dolazi od grčke reči agauos, što znači uzvišen, slavan, čuven, upravo zbog samog izgleda biljke, a naročito zbog visine cvetne drške. Tokom vremena je bilo puno različitih klasifikacija po kojima je određeno oko 200 vrsta, a oko 300 ukupno opisano. U zadnjih tridesetak godina su veoma važna istraživanja američkog botaničara Hauarda Skota Džentrija (Howard Scott Gentry) koji je odredio 136 vrste u dva podroda koji se razlikuju prema izgledu cvetne drške: Littaea (cvetovi grozdasto poređani na vrhu drške) i Agave (cvetovi na dršci koja se grana, metličasti). Rastu od polupustinjskih i pustinjskih predela jugozapada SAD, preko čitavog Meksika, sve do tropskih predela Srednje Amerike i Kariba. Za razliku od juka, za koje se ne može reći da su prave sukulente, agave pokazuju veoma dobru otpornost ka suši, a pojedine vrste mogu da izdrže i veoma duge periode bez vode. Ove biljke nikada ne stvaraju nadzemno stablo (za razliku od, njima sličnih po izgledu, aloja). Listovi su skupljeni u rozete, jaki, najčešće prilično debeli, a većina vrsta ima i bodlje po obodima, kao i jaku vršnu bodlju. Unutar listova se nalaze konci koji zapravo predstavljaju vaskularni sistem. Cvetovi (dvopolni) se nalaze na cvetnoj dršci koja kod nekih vrsta ide i više od 10 metara u visinu. Ovde je moguće i samooprašivanje, mada je mnogo uspešnije uz pomoć par vrsta moljaca i nekih vrsta dugonosih slepih miševa. Agave su monokarpne, tj. svaka pojedinačna rozeta odumire posle cvetanja. Nekad se verovalo da one cvetaju jednom u 100 godina (otuda i jedno do uobičajenih bimena na engleskom "Century Plant"), ali se danas zna da manje vrste cvetaju posle 5-6 godina, dok je kod većih vrsta to posle 10 ili par desetina godina. Takođe je primećeno da se cvetanje dešava dosta ranije ukoliko se vrsta gaji u toplijim predelima od izvornog, odnosno mnogo kasnije ako se gaji u hladnijim. Npr. Agave americana normalno u svojoj postojbini (severoistočni Meksiko) cveta posle 20 godina, u tropskim predelima već posle 10, dok se u nekim toplijim umerenokontinentalnim predelima to dešava tek posle 40-60 godina. Mnogo češće se razmnožavaju vegetativno, stolonama, stvarajući kružno oko stare biljke veliki broj izdanaka. U kulturi se pojedine vrste sreću u suptropskim područjima širom sveta. Najotpornije vrste se gaje na zaštićenim mestima i u srednjoj i zapadnoj Evropi, što govori ne samo o njihovoj otpornosti na niske temeperature, već i o otpornosti na vlagu. Postoje dokazi da su agave sigurno korišćene u ishrani još pre 9000 godina. U kulturi starih naroda, prvenstveno Acteka, igrale su značajnu ulogu u različitim religioznim obredima (između ostalog i u prinošenju ljudskih žrtvi), kroz napitak pulka (fermentisani sok iz srži agave). I danas se koriste za ishranu, spravljanje alkoholnih napitaka, a konci iz listova i za izradu odevnih i drugih predmeta. Evropljani su se upoznali sa njihovim postojanjem ubrzo po dolasku na američko tle. U prvo vreme se mislilo da su one, zapravo, aloje. S druge strane, na freskama najstarije crkve u Danskoj (nešto više od 900 godina stara) vide se biljke za koje mnogi tvrde da su agave i kaktusi. U nekim azijskim zemljama su one poznate već oko 2700 godina, što se često uzima kao dokaz o postojanju izvesnih veza između naroda ova dva kontinenta. U kulturi američkih domorodaca su različite vrste roda i dalje veoma zastupljene u izradi lekovitih pripravaka. Na kraju, pomenuću i dva, danas veoma važna vida upotrebe agava. Prvi je za izradu konopaca i džakova od sisal vlakana (od A.sisalana) i to najviše u Angoli, Tanzaniji, Keniji, Brazilu i Haitiju, dakle, u delovima sveta gde ova biljka inače ne raste u prirodi. Drugi je za izradu destilovanih alkoholnih pića. Takva pića se prave gotovo isključivo u Meksiku, od nekoliko vrsta agava (mada je moguće u principu koristiti većinu vrsta) i nose naziv meskal. Jedna od varijanti ovoga pića sa geografskim poreklom je tekila koja se spravlja isključivo u državi Halisko (Jalisco), a od toga 60% u oblasti grada Tekila (Tequila). Izvor za ovo piće je Plava agava ili Veberova plava agava (Agave tequilana).

   Sledeće stavke su iste za sve vrste i neću ih davati pojedinačno: 5.Neutralno, alkalno; 6.Normalno;7.Okviri.

Otporne agave 1                                                       Otporne agave 2